Ko radi procenu stana?
Procenu stana kao i drugih nepokretnosti obavlja licencirani procenitelj, a sve u skladu sa Zakonom o proceniteljima vrednosti nepokretnosti.
Najveći broj banaka ima internu listu ovlašćenih procenitelja čije procene prihvataju u postupku odobravanja kredita. Važno je napomenuti da ukoliko sa nekim proceniteljem dogovarate posao prethodno proverite da li se isti nalazi na listi ovlašćenih procenitelja banke kod koje aplicirate za kredit.
Kako se radi procena stana?
Klijent kome je potrebna procena stana angažuje fizičko ili pravno lice da za njegove potrebe uradi procenu vrednosti nepokretnosti. Nakon toga, procenitelj izlazi na teren u dogovoreno vreme i obavlja “terenski” deo posla što podrazumeva fotografisanje stana, merenje i utvrđivanje svih neophodnih faktora koji utiču na tržišnu vrednost predmetne imovine. Terenska inspekcija najčešće traje od pola sata do sat vremena. Posle toga, sledi izrada izveštaja o proceni, a vreme potrebno za pisanje izveštaja je od jedan do tri radna dana.
Šta je izveštaj o proceni i šta sadrži?
Izveštaj o proceni je dokument o izvršenoj proceni vrednosti nepokretnosti koji u pisanom ili u obliku elektronskog dokumenta sačinjava i potpisuje licencirani procenitelj.
Izveštaj o proceni sadrži podatke o procenitelju koji je uradio izveštaj, podatke o procenjenoj nekretnini (katastarski podaci, tehničke karakteristike, pravni status, itd.), analizu tržišta, primenjenu metodologiju, zaključak o vrednosti, fotografije i neophodne priloge.
Šta je potrebno od dokumentacije za procenu stana?
Za potrebe izrade izveštaja o proceni vrednosti stana potrebno je procenitelju dostaviti list nepokretnosti koji se vadi u nadležnom katastru.
List nepokretnosti sadrži sve najvažnije podatke o stanu kao što su broj parcele, naziv ulice, kućni broj, ime vlasnika, pravni status, spratnost, kvadraturu i ostale.
Ukoliko se radi o proceni stana u fazi izgradnje procenitelju je pored lista nepokretnosti potrebno dostaviti i građevinsku dozvolu, prijavu radova, projekat na osnovu koga se izvode radovi, obaveštenje o inspekcijskom nadzoru i po potrebu ostalu dokumentaciju. Kod stanova koji se nalaze u objektu koji se gradi potrebno je izračunati stepen izgrađenosti, a da bi banka odobrila kredit, taj stepen izgrađenosti mora biti preko 80%.
Koji su faktori koji najviše utiču na vrednost stambenog prostora?
Na tržišnu vrednost stambenog prostora najviše utiči lokacija, godina izgradnje, struktura stambenog prostora, kvadratura, spratnost, nivo završne obrade kao i mnogi drugi faktori.
Koji je rok “trajanja” izveštaja o proceni?
Ovo najviše zavisi od banke do banke, ali neki okvirni period je od dva do šest meseci jer se pretpostavlja da je u navedenom periodu procenjena tržišna vrednost ostvariva.
Neki savet?
Gledajte da prilikom kupovine stana putem stambenog kredita stvarno stanje na terenu odgovara katastarskim podacima tj. podacima sadržanim u listu nepokretnosti. Prilikom kreditiranja, krajnji korisnici izveštaja o proceni tj. banke ne vole da vide da kod predmetnog stana ima odstupanja po pitanju kućnog broja zgrade u kojoj se stan nalazi, spratnosti, numeracije stana, kvadrature, itd. Ukoliko razlike postoje može se desiti da banka ne prihvati da kreditira kupovinu takvog stana. Prethodno navedene razlike su veoma retke ali ih je bitno spomenuti.
Ukoliko niste sigurni kod koje banke ćete aplicirati za kredit najbolje je izabrati procenitelja koji se nalazi na listama najvećeg broja banaka, jer samim tim izbegavate izlaganje duplim troškovima.
I naravno, ako vam je ostalo nešto nejasno slobodno nas kontaktirajte pa da zajedno popričamo na ovu temu.