Oblast bezbednosti i zdravlja na radu detaljno je određena i propisana zakonom i pravilnicima. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje preko 70 dužnosti za poslodavca; pravilnicima i uredbama za svaku delatnost obaveze se raščlanjuju i množe, a većina stavki zahteva finansijsko ulaganje.
Kako i da li će se isplatiti uložena sredstva, predstavlja racionalno pitanje, uz neophodno sagledavanje zakonskih kaznenih odredbi, koje iznose i do 1.000.000 dinara.
U firmama koje posluju na domaćem terenu najčešći su sledeći šabloni u poslovanju, vezano za saradnju iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu:
- poslodavac koji zahteva samo formalno vođenje poslova i unapred pruža otpor prema ovoj oblasti. Tek nakon određenog vremena angažuje agencijsku firmu i to po najnižoj ponuđenoj ceni ili nekog od zaposlenih imenuje za lice za bezbednost, da bi na papiru imao uverenje. Zbog nepoštovanja obaveza koje propisuje lice za bezbednost, poslodavac ima osnovnu dokumentaciju koja često ne zadovoljava ni zakonski minimum uslova. Ovakav ugovor posle nekog vremena najčešće dovodi do sledećeg slučaja (b).
- Zbog saradnje sa inostranim kompanijama, zbog obaveza koje nalažu firme sa kojima posluje, nakon detaljnijeg inspekcijskog nadzora ili po poreporukama stručnih konsultanata, poslodavac odlučuje da angažuje ili zaposli lice za bezbednost čiji rad će biti usklađen i sa zakonskim propisima i sa potrebama poslovanja.
- Poslodavac smatra da ulaganje u bolje uslove rada i prevenciju znači ulaganje u svoju kompaniju za dugoročni period i uspešnije poslovanje na svakom nivou: na početku poslovanja angažuje ili zapošaljava stručnost umesto minimalne fakture, a suština je kvalitet rada firme od početne faze poslovanja.
PONAŠANJE ZAPOSLENIH – ŠTA POSLODAVAC DOBIJA ZAUZVRAT?
Način rada zaposlenih zavisi isključivo od postavljenih početnih uslova rada i radne atmosfere kod poslodavca. U zavisnosti od navedenih stavova prema propisanim merama bezbednosti i zdravlja na radu od strane poslodavca, mišljenje i ponašanje zaposlenih može se prikazati u narednim scenarijima:
- Kada je bezbednost i zdravlje na radu predstavljeno samo kao nepotrebni trošak, zaposleni u firmi osposobljavanja i obuke overavaju na pauzi, dokumentaciju i izjave potpisuju a da ni ne znaju šta potpisuju, na gradilištima izbegavaju lica za bezbednost a od inspektora rada se kriju, prikrivaju povrede na radu. Kolektivna svest o čuvanju svoga zdravlja je minimalna a angažovanje za čuvanje imovine poslodavca je još manja. Ugledajući se na stav rukovodećih u firmi, zaposleni prate taj obrazac: ako poslodavac ne ulaže u njihovu bezbednost i samim tim se ponaša nedogovorno prema zaposlenima, onda će se i oni slično odnositi prema svome radu.
- U slučaju da su radili u uslovima gde bezbednost na radu nije bila na viskom novou, ukoliko se postave novi uslovi i to uz naloge od strane poslodavca ili nadzora, zaposleni se relativno lako navikavaju na nove uslove. Na primer, ukoliko se kod rada za računarom obezbede ergonomske kvalitetnije stolice i podignu se monotori na postolja, zaposleni u kratkom periodu primećuju olakšanja u kičmenom stubu i vratu. Zaposlenom neće teško pasti upotreba kvalitetnije zaštitne opreme: obuća koja je udobnija i otpornija, rukavice koje su prilagođene radnim aktivnostima, pamučna odeća. Rad za mašinom koja je ispitana i opremljena zaštitnim napravama svakako daje manju mogućnost za povredom, a rukovaocu pruža psihološku stabilnost jer radi u bezbednim uslovima. Gotovo svaka primenjena mera će dati pozitivne rezultate, a kako bi se što brže izvršilo navikavanje i izbegao otpor zaposlenih ka načinu rada koji je njima nov, potrebno je propisati mere kao obavezne. U ovom slučaju zaposleni su upoznati sa svojim obavezama, a prihvataju ih nakon što se uvere da se poslodavac pridržava svojih dužnosti.
- Kada se zaposli u firmi gde su već utvrđene mere za bezbednost i zdravlje na radu, radnik odmah prihvata rad u takvim uslovima. Upotreba ličnih zaštitnih sredstava se ne dovodi u pitanje ukoliko je obezbeđena na početku radnog odnosa, propisana kao obavezna i podrazumevano je nose ostali zaposleni. Angažovanje poslodavca se više ceni ukoliko su već postavljeni bezbedni uslovi rada, a ulaganje u kvalitetniju opremu donosi manje povreda na radu, bolju saradnju sa zaposlenima i licem za bezbednost, kvalitetniji rad uz manje gubitaka.
NAJPOVOLjNIJI SCENARIO ZA POSLODAVCA
Jasno je koji je način poslovanja najpogodniji. Troškovi su neminovni – ispitivanje opreme i instalacija, periodični lekarski pregledi, stručne obuke, nabavka atestirane lične zaštitne opreme, ergonomskih stolica, kvalitetnog osvetljenja… Mnoge stavke predstavljaju izvestan trošak, ali on je neizbežan za kvalitetno poslovanje a mere koje zaposleni usvoje su trajne. Danas je nemoguće raditi na gradilištima bez prijave radova, lekarskih pregleda, ispitane opreme. Pitanje je samo da li ćemo se posvetiti kvalitetnom radu i novčanoj dobiti, što je i poenta rada ili ćemo gubiti vreme strahujući od inspekcijskog nadzora ili od povreda na radu. U svakom slučaju će se potrebne odredbe morati ispoštovati.
Poslodavac kvalitetom doprinosi predanom i stručnom radu svojih zaposlenih, a taj kvalitet se odnosi na početne uslove rada, podižući svest o čuvanju zdravlja zaposlenih, očuvanju bezbednosti, poboljšanju pristupa radnim zadacima.
Kaznene odredbe su mnogo skuplje od uloženih sredstava, s tim što se blagovremeno ulaganje u preventivne mere isplaćuje višestruko – ne samo zbog ispunjavanja formalnih zakonskih propisa. Svojim pozitivnim primerom, poštujući odredbe i propisane rokove, poštujući saradnju sa licem za bezbednost i zdravlje na radu, poslodavac pruža dobre preduslove za bolji i kvalitetniji rad zaposlenih, kao i za viši nivo poštovanja sebe, svoga rada i firme, međusobnog poverenja u kolektivu.